Nautički potencijali Srbije – izlaganje na Sajmu turizma u Novom Sadu

Kratak prikaz izlaganja “Nautički potencijali Srbije” na Sajmu turizma u Novom Sadu / četvrtak, 3. oktobar 2019. / Kongresni centar „MASTER”

Trenutno stanje i problemi Nautičkog turizma u Srbiji – i dalje je bez institucionalne podrške, u haotičnom i stihijskom razvoju. Rekreativna plovidba ili plovidba malim plovilima simbolično je prikazana na Sajmu turizma, iako je veći broj turističkih organizacija na rekama i kanalima: Dunavu, Savi, Tisi, Velikoj Moravi i kanalima DTD. Deklarativno se svi slažu da je to veliki potencijal Srbije za razvoj.

Strategija razvoja ne postoji, a ona mora da obuhvati analizu i strukturu broja čamaca i malih plovila, registrovanih i neregistrovanih, infrastrukturu (i male plovne puteve, kanale i jezera), zimovnike i skloništa za ova plovila, koja se ne izvlače na ”suvo”, malu brodogradnju i ”samogradnju”, proizvođače opreme za ova plovila, marine i privezišta, javne i privatne. Ovakvim ponašanjem se odričemo jedne oblasti koja donosi nova radna mesta, budžetska sredstva, zdravstvene i sportske aktivnosti koje su u interesu građana Srbije.

U razvoju nautičkog turizma preduzeti su mali koraci poslednjih godina, jednim delom uz pomoć Evropske Unije, kao što su:

• Obnova prevodnica Bezdan i Šebeš Fok na kanalima DTD i srpskih prevodnica Đerdap 1 i 2 na Dunavu

• Novi pristani za prihvat rekreativnih plovila postavljeni su u Smederevu, Kostolcu, Golubcu i Kladovu, dok su u izgradnji u Sremskim Karlovcima, Ramu i Zemunu (za putničke brodove za krstarenje pored Savskog pristaništa).

• U Beogradu su postavljeni pristani na Savi i Dunavu (koji su teško pristupačni sa vode i van kretanja glavnih putničkih tokova na obalama).

• U periodu od 2010. godine do danas raste ponuda turističke plovidbe za panoramsko razgledanje na blizu 50 lokacija u Srbiji na rekama, kanalima, jezerima i drugim akvatorijama, kao što su stari rečni tokovi koji su napušteni za komercijalnu plovidbu. Razvoj rekreativnih i sportskih regata za rekreativna i sportska plovila sa motornim pogonom i bez pogona, pored velikih reka na malim i neispitanim vodotocima i u kombinaciji ovih plovnih puteva.

• Rehabilitacija reke Begej do granice sa Rumunijom i izgradnja nove marine u Zrenjaninu.

• Brz rast broja tranzitnih putničkih brodova za krstarenje na Dunavu kroz Srbiju, od 700 do 900 godišnjih prolaza, sa pristajanjem uglavnom u Beogradu, Novom Sadu i u poslednje vreme u Golubcu.

• Mala pažnja i svest o zaštiti naših plovnih puteva i vazduha o štetama čiji su izvori brodovi i privezišta, na primer, putnički brodovi za krstarenje po emisijama štetnih gasova i čađi nalaze se na drugom mestu po zagađenju vazduha u plovidbi kroz Srbiju (iza teretnih potiskivačkih sastava), iako su opremljeni savremenim sredstvima za neutralisanje zagađenja iz svojih dizel motora (oko 4.500.000 evra godišnje po standardima EU).

• Neuređene obale sa zloupotrebom obalnih delova svih reka i kanala što znatno otežava razvoj nautičkog turizma.

 Izlaganje: Prof. dr Zoran Radmilović

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Na sajmu turizma u Novom Sadu, organizatori regate “REKA” prezentovali su nedavno održanu plovidbu 2019. godine, ali i predstavili planove za narednu godinu.

Uz osvrt na prigodno domaćinstvo, prisutnih predstavnika Turističke organizacije grada Požarevca i pohvale pojedinim učesnicima regate, takođe prisutnim, govorili smo o plovnim i turističkim potencijalima Velike Morave i Tamiša, i akcentovali potrebe pristana i uređenja obala na ovim rekama.

Pripreme za narednu godinu i regatu do Mađarske, tačnije Segedina i Čongrada, najavili smo i zvanično na sajmu u Novom Sadu, te nam predstoji naporan rad, kako bismo opravdali očekivanja potencijalnih učesnika za planiranu plovidbu Tisom. 

U kraćem izlaganju, zainteresovali smo i predstavnike zadužene za zaštitu životne sredine, te iste pozvali na aktivno učešće u organizaciji sledeće regate. 

Na kraju prezentacije, predali smo zahvalnicu udruženju “Dunavski propeler” za podršku u realizaciji minule regate, ali istovremeno, i pozvali ih na saradnju u svim narednim projektima.

Izlaganje: Saša Tabaković 

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Bogatstvo reka , kanala, jezera (prirodnih i veštačkih), peskara, šljunkara, mrtvaja… je nautički potencijal Podunavske regije Srbije.

Kontinentalni nautički turizam na ovim vodnim resursima još nije prepoznat kao još jedna od turističkih grana u Srbiji. Možemo konstatovati da je podunavska regija Srbije jedinstvena regija u srednjem Dunavskom bazenu sa kontinentalnim nautičkim potencijalima (razgranatom mrežom reka, kanala i jezera ). 

Ono što ovu regiju čini atraktivnom za strane i domaće turiste  su destinacije koje smo nazvali nautičkim biserima Srbije: Bezdan i Bački Monoštor, Mali Stapar, Bečej, Zrenjanin sa Klekom, Đerdapsaka klisura i tvrđave na Dunavu.  Ima još bisernih destinacija ali smo ove posebno izdvojili jer pomenute destinacije imaju jedan poseban element, a to su objekti industriskog nasleđa koji se svrtavaju u ekskluzivnu turističku atrakciju.

A sve ove bisere odnosno nautičke potencijale promoviše četrdesetak  regata koje organizuju ljubitelji nautike u Srbiji svake godine.

Ove, 2019. godine, regata “Reka” uplovila je u reku Veliku Moravu i tridesetak plovila se usidrilo kod Ljubićevskog mosta a tu su se pridružili i regataši iz Kruševca. Sliv reke Morave je jedan poseban nautički region sa bogatim zaleđem u priobalju. Pohvala za regatu “Reka” jer je otvorila još jedan nautički resurs.

Ovo naše izlaganje je imalo za cilj da skrenemo pažnju na jedan neprepoznat turistički segment u Podunavskoj regiji Srbiji.

Posebno bih želeo da napomenem da će udruženje Dunavski propeller u janaru 2020. godine učestvovati na najvećem sajmu nautike na svetu u Diseldorfu  (Nemačka) posle uspešnog nastupa u januaru 2019. godine. Koristim priliku da vas pozovem da nam se priključite da zajedno promovišemo nautičke potencijale Sebije na ovom veličanstvenom sajmu koga poseti oko 250.000 posetilaca, 2.100 novinara, učestvuje 2.000 izlagača iz  70 zemalja.

Ispred udruženja Dunavski propeller i saradnika, želim da se zahvalim organizatorima sajma turizma u Novom Sadu što su nam omogućili da prezentiramo problematiku nautičkog turizma Srbije.

Izlaganje: Krsta Pašković, predsednik udrženja Dunavski Propeller