Okrugli sto: “Nautička privreda u funkciji nautičkog turizma”

Na 41. Sajmu nautike, lova i ribolova, 1. marta 2019. godine, s početkom u 13:00 časova, u Kapetanskom klubu održana je tribina – okrugli sto, sa jednom glavnom temom: “Nautička privreda u funkciji nautičkog turizma”. U okviru te teme, analizirani su aktuelni problemi i predlozi za poboljšanje ove privredne delatnosti, nautički potencijali Srbije, plovni putevi, infrastruktura, plovila, oprema, usluge, poreska politika i regulativa u oblasti nautike.

Medijatori sastanka bili su Vlada Kresojević, Milorad Timčenko i Krsta Pašković, a u diskusiji su učestvovali nautički privrednici iz Kladova, Apatina, Rama, Smedereva, Kostolca, Novog Sada, Kruševca i Beograda.

Okruglom stolu prisustvovali su predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija – TOS-a, infrastrukture i saobraćaja, Agencije za upravljanje lukama, Visoke turističke škole, JVP „Vode Vojvodine“, Brodarske škole, Saobraćajnog fakulteta, Srbijašume.

Među njima, bili su: Ljiljana Krec – Marina Apatin, prof. dr Snežana Štetić – VTŠ, Petar Đorđević – NATUS, Vedrana Dragićević – PKS, Živorad Sekulić – brodar iz Rama, Srđan Lješević – Agencija za upravljanje lukama, Bojan Vulčević – Atrijum, Kladovo, Miodrag Mandić – UG „Lađari“, Radomir Ječinac – NK Beograd, Dejan Jovanović – UG „Srpski veslači“, Lazar Stanojević – UN „Moja lađa“, Bratislav Poprašić – EKO Kruševac, Momir Tomić, Mirjana Živković – Regata Vode Vojvodine, Ljiljana Ćerović – TOS i drugi. Prisutno je bilo ukupno 43 učesnika i posmatrača.

Okrugli sto je započet odavanjem pošte velikanima srpske nautike Srboljubu Kojadinoviću i Jovi Antonijeviću. Poštu velikanima odali su i brojni učesnici proteklih i budućih regata Vode Vojvodine, Reka, Tamiš, TID, a sa njima i ostali prisutni.

Izlaganje je počelo obaveštenjem o pozitivnim dešavanjima u nautici Srbije.

Veljko Kovačević je izjavio: „Posebno značajni rezultati su prethodnih godina postignuti u oblasti kruzing industrije. Otvorena su međunarodna putnička pristaništa u Smederevu, Golupcu, Donjem Milanovcu, Kladovu. Već u martu počinju radovi na međunarodnom putničkom pristaništu u Zemunu, koje tokom godine treba da primi i prve putnike. Ove godine u planu je i međunarodno putničko pristanište u Ramu, koje treba da bude deo sveobuhvatne ponude u okviru Ramske tvrđave, što se radi sa turskom stranom“.

Krsta Pašković je prikazao filmove uz izveštaj o 50. jubilarnom najvećem sajmu nautike „boot“ u Diseldorfu na kom su predstavljeni plovni putevi Srbije. Analiza koju su izvršili udruženje „Dunavski propeler“ i preduzeće „PIMI“, pokazala je da je sada moguća plovidba na 30 lokacija na jezerima, rekama i kanalima. U izjavi za RTS, naglašeno je da su nam potrebni turisti koji će dolaziti avionima i autobusima, a koji će ovde ploviti našim turističkim  plovilima i dobijati kvalitetnu nautičku uslugu.

Petar Đorđević je naglasio da je potreban krovni projekt razvoja nautičke privrede, koji je koncipiran još 1992. pod imenom „Dunavski propeler“. U tom poslu potrebna je saradnja 3 ministarstva – za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, infrastrukturu i saobraćaj i privrede, turizma i telekomunikacija. Naglasio je da su nam potrebne putničke linije koje bi povezale Beograd, Novi Sad, Titel, pa sve do Kladova. Posebno je važno imati na umu da nisu samo Dunav i Sava nautički potencijali, već i ostale reke, kanali, jezera, peskare i šljunkare i da je to potencijal sa više hiljada kilometara plovnih puteva i da se u tome treba ugledati na primere Francuske, Holandije i Engleske, koje su u toj grani uposlile hiljade radnika. Jedna od smetnji na tom putu kod nas je i neprimerena regulativa zbog koje nije moguće obezbediti stručni kadar (kapetane, rukovaoce plovilima i  druge).

Ljiljana Krec je podsetila i obradovala prisutne vešću da je zahvaljujući, pored ostalog, i inicijativi s ranijih Okruglih stolova, ukinuta taksa koju su na granici plaćali strani turisti za svoja plovila za odobrenje plovidbe u Srbiji, što je posebno obradovalo organizatore kajakaške regate TID koji su do sada plaćali tu taksu.

U diskusiji su učestvovali i Živorad Sekulić, Branko Kresojević, Bratislav Poprašić, Ljiljana Cerović i dr.

ZAKLJUČCI

Iz diskusije proizišli su sledeći zaključci:

1. Potrebno je pristupiti izradi operativnog master plana za jedinstvenu mrežu vodnih resursa Srbije koji bi bio osnova razvoja nautičke privrede u funkciji turizma ( podela po regijama bi bila nefunkcionalna za nautičku privredu i svetsko nautičko tržište) ;
2. Zakonsku regulativu u oblasti nautike treba prilagoditi kako ne bi bila u koliziji s trenutnim stanjem i statusom nautičke privrede do granice nemogućnosti primene;
3. Porez na luksuz koji se plaća za motorne čamce potrebno je ukinuti za plovila koja se koriste u privredne svrhe kao sredstva rada, pri čemu nautičar postaje poreski obveznik i u okviru toga treba doneti zakon kao u zemljama okruženja;
4. Potrebno je napraviti razliku između putničkih brodova i plovila za prevoz turista na rekreativnim panoramskim vožnjama radi obilazaka prirodnih lepota i kulturno-istorijskih lokaliteta, kojima bi trebalo dozvoliti da prevoze više od sada dozvoljenih 12 putnika, čak do 60 (broj putnika iz jednog autobusa), naravno, u zavisnosti od procene kvaliteta plovila i njegovog stabiliteta, obzirom da su kriterijumi koji važe za putničke brodove daleko stroži i često finansijski potpuno neopravdani, jer je njima sada neophodan Kapetan „A“ klase (kojih u Srbiji nema dovoljno, a čije dnevnice idu i do 100 dolara i više);
5. Onemogućiti donošenje zakona i tehničkih normativa bez konsultacija sa strukom i članovima NATUS-a pri PKS, koji otežavaju i obeshrabruju nautičare u njihovim namerama da svoja plovila stave u funkciju razvoja nautičke privrede Srbije;
6. Potrebno je omogućiti nautičarima korišćenje pogonskog goriva (dizela, benzina i gasa) po subvencionisanim cenama, kao što je slučaj u zemljama okruženja;
7. Potrebno je u saradnji s NATUS-om definisati parametre za objekte infrastrukture, sidrišta, pristana, marina i turističkih luka i prilikom odabira funkcionalnih lokacija (što sada nije slučaj)
8. Zaključeno je da ulaganja u osnovnu infrastrukturu nisu velika, kao što se često misli zbog nestručnog tumačenja i veoma komplikovane zakonske regulative koja prati registraciju, skupe opreme, velikih izdvajanja na ime poreza, taksi, osiguranja, a sve bez pomoći, podrške od strane banaka koje nautiku ne prepoznaju kao profitabilnu granu privrede;
9. Osnovni uslov daljeg razvoja je potreba da država, preko svojih ministarstava, institucija, ustanova i organizacija podrži i pokrene zamajac posustale nautičke privrede kako bi time otvorila mogućnost za otvaranje više hiljada radnih mesta (procene se kreću oko 15.000 radnika);
10. Predstavnica TOS-a, Ljiljana Cerović, predložila je da NATUS u najskorije vreme treba da se susretne s državnim sekretarom Ministarstava za trgovinu, turizam i telekomunikacije radi razmatranja svih ovih zaključaka i da zajedno pokrenu proces rešavanja problematike u oblasti nautike.
11. Potreba izrade sertifikovanog formalnog “Rečnika nautičkih pojmova i izraza” za sve oblike aktivnosti u i u vezi sa nautičkom strukom na unutrašnjim vodama.”

Opšte mišljenje učesnika Okruglog stola je da je u ovom trenutku jedna od najvećih kočnica razvoju nautičke turističke privrede regulativa Ministarstva za infrastrukturu i saobraćaj koja se odnosi na plovila za prevoz putnika-turista u funkciji rekreativno-panoramske vožnje. Predstavnici grupacije NATUS predlažu da se ova oblast reguliše tako što bi bilo moguće ova plovila registrovati do maksimalno 60 osoba i dozvoliti da takvim plovilima upravlja upravitelj motornog čamca, eventualno uz pomoć još jednog lica, koje ne mora biti Mornar. To je praksa u svim zemljama regiona i šire u Mađarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, osim u Republici Srbiji.

Okrugli sto je organizovalo udruženje „Dunavski propeler“ u saradnji s grupacijom NATUS i uz podršku 41. Beogradskog sajma nautike, lova i ribolova.

Komentare i priloge su i u pismenoj formi dostavili  Petar Djordjevic predsednik NATUS-a, Živorad Sekulić, privrednik iz Rama, Vlada Kresojević, privrednik iz Beograda, Milorad Timčenko, Gradska uprava Pančeva, i Krsta Paškovic, iz udruženja „Dunavski propeler“ uz beleške sa okruglog stola  na bazi kojih je i sačinjeni  ovi zaključci.

Pripremio Krsta Pašković, u konsultaciji sa  Petrom Đorđevićem, Vladom Kresojevićem, Živoradom Sekulićem i Miloradom Timčenkom.